БОМБАРДОВАЊЕ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ 1999.

Ово је страница посвећена једном од највећих злочина над српским народом – Бомбардовање СР Југославије односно Србије и Црне Горе од 24. марта до 10. јуна 1999. године! Овај планирани злочин су извеле земље чланице НАТО пакта, под шифрофаним именом „Милосрдни Анђео“, без сагласности и одобрења ОУН. Овај злочин је четврто ангажовање снага НАТО алијансе на подучију бивше СФРЈ, после бомбардовања аеродома Удбина у РСК 21. новембра 1994. године, затим гранатирање око Книна за време злочиначке акције „Олуја“ августа 1995. и бомбардовања Српске Републике у БиХ јесени 1995. године. То је уједно и први пут после Другог светског рата да је бомбардована једна престолница (Београд) и да је једна суверена европска држава нападнута. 

Штета настала бомбардовањем СР Југославије је несагледива, а статистика каже следеће:

12.500 Срба рањено,
3.500 Срба убијено,
88 деце убијено,
44 мостова срушено,
200 цркава срушено,
50.000 кућа уништено,
300.000 Срба прогнано…
31.000 пројектила испаљено,
45 енергетских погона уништено,
80 индустријских погона уништено,

За време СФРЈ Албанци на Косову и Метохији имају широк степен аутономије, али то није било довољно, јер су они желели независну државу. 1989. је Космету и Војводини аутономија укинута и Србија постала јединиствена. Током 1970-1985 Албанци су на Космету починили више од 2.200 кривичних дела, где су жртве биле Срби. Трајала је тиха миграција Срба са Космета јер комунистичке власти нису их заштитиле. 

У пролеће 1997. године НАТО пакт у Републици Албанији формира кампове за обуку албанских терориста и пружа им логистику, а касније убације преко планинскох венца Проклетије у Србију, где албанска терористичка организација ОВК напада прво српске и неалбанске цивиле, а касније и српске полицајце и војнике. Отворени сукоби и рат на Косову и Метохији започиње у пролеће 1998. године. Страна штампа и медији стално пишу о томе како Срби и српска војска и полиција убијају албанске цивиле?! У октобру је бомбардовање СРЈ избегнуто споразумом „Холбрук-Милошевић“, али је НАТО пакт перфидно послао Виљема Вокера (из мисије ОЕБС-а) 19. јануара 1999. у село Рачак где је било великих сукоба албанских терориста ОВК и српске полиције 15. и 16. јануара 1999. Погинули терористи албанске ОВК су представљени светској јавности као циивили?! То је био окидач за напад и бомбардовање НАТО савеза два месеца касније. 

У нападу на СР Југославију учествовало је 13 од укупно 17 држава чланица НАТО савеза: САД, Канада, Немачка, Велика Британија, Француска, Холандија, Белгија, Шпанија, Португалија, Италија, Турска, Норвешка… док Грчка није учествовала из политичких разлога, а Исланд и Данска нису имале ратне авионе. С тим да су НАТО снаге користиле ваздушни простор околних земаља: Мађарске, Хрватске, Румуније, Бугарске, Албаније и муслиманске федерације у БиХ. Однос снага је био 600:1 у корист агресора. Војска СР Југославије је имала техничко-технолошки заостатак најамање 30 година. 

Током НАТО агресије над СР Југославијом бомбардовано је све и једно место на Косову и Метохији, а стравични злочини са бомбама су претрпели: Алексинац (5. априла), Нови Сад (22. априла и 6. маја), Ниш (7. мај), Ваљево (2. маја), Београда (2. април и 22. април).

За време бомбардовања на Косову и Метохији су трајале велике и крваве борбе Војске Југославије и МУП-а Србије против припадника албанске терористичке ОВК, поготово у пограничним деловима: Ђаковица, Пећ, Призрен. С тим да је албанска ОВК имала помоћ од војске Републике Албаније и британских специјалних јединица САС и НАТО авијације. Једна од највећих битака тог времена је свакако битка за караулу „Кошаре“(од 9. априла до 10. јуна 1999.), а завршила се победом Војске Југославије иако су агресори били бројчано 3 пута јачи.

НАТО у агресији на СР Југославију је користио осиромашени уранијум што је оставило страшне последице за наредних 1.000 година у целом региону. Те последице се и данас осећају, поготово на Косову и Метохији. 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *