Председник Покрета „РОД“ Драган Станојевић, дао је интервју руском медију Балканист.ру, који се бави експертизом Српске политике и дешавањима на Балкану. 

Да ли ће бити „Мајдан“ у Србији?

Данас, анкете показују да су људи у Србији незадовољни економском ситуацијом у земљи. Олигарси управљају њеном економијом и политиком. Координирају их западни центри утицаја преко својих амбасада.

Као стратешки задаци деловања Западних центара моћи видим следеће: да се Србија што више удаљи од Русије, да се одузму главни национални ресурси, да се коначно консолидује утицај спољног фактора и Србија у потпуности стави под контролу спољњег фактора. Иде куповина медија, укрупњавање олигархијских кланова, активирање агената који су инфилтрирани у специјалне службе, поткупљивање или уцењивање политичара, обука разних радикалних група, потпуна контрола медија, активирање «фејкомет центара» и све је спремно за «Мајдан».

Људи излазе на улице, бивши политичари нападају и оптужују актуелне, за оно што су и сами починили, док су били на власти. Борба почиње за, наводну слободу, демократију, људска права и „европску будућност“, која ће донети бољитак са неба.. Људи протестују, измишљају се слогани, организују се провокације да се повећа незадовољство код народа, одређују се лидери различитих праваца, огроман новац се убацује а координација се јача преко западних амбасада. Протести добивају на замаху, подмићивани су многи политичари, странке, покрети, службеници у различитим службама, пожељно је да се на протестима појављују ткзв. патриотски кругови, ради бољег маскирања целог пројекта.

И шта онда?

Одједном, на протестима, снајпери почињу да раде, људи умиру: полицајци, новинари, политичари. Светски медији брује – говорећи да то чини власт, а Русија подржава ту власт! “Они” морају све то медијски покрити како би ојачали антируске осећаје.

Затим елиминишите и застрашите оне који не подржавају «Мајдан» и, коначно, земљу потпуно ставите под спољну контролу, чак и по цену грађанског рата.

Познајете све ово?

Да наравно! Ово је Украјина 2014 !?

Не, драги моји! Ово је Србија 2000 и 2019!

Последњи део овог процеса се хвала Богу још није десио, али Јанукович није ни у сну сањао, шта ће се десити крајем 2013. године, и где ће се наћи за неколико месеци.

О томе морају размишљати српске власти и лично А. Вучић.

Могао бих да му саветујем да добро изучи пример Украјине и Јануковића,који је покушао да седи на две столице и ког су издали најближи сарадници, администрација, „вољени пријатељи“ и европски „гаранти“. Све ће му то помоћи да на време донесе исправну одлуку, да схвати да постоји алтернатива европским интеграцијама, да стави интересе Србије изнад Бриселских, ако не жели да понови историју Јануковића.

Исто као у Украјини, многи у Србији су незадовољни начином на који влада делује, незадовољни њиховом економском ситуацијом, још више законима и одлукама које влада и парламент доносе, јер се значајно разликују од оних, које су обећавали пре избора и не поштује се воља већине.

Могу навести само краћи део тога што изазива велико незадовољство према власти.

  • Проблем са Косовом и Метохијом: Влада све више говори о некаквом разграничењу, а не о Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, која је основа свега, све мимо тога је кршење Устава.
  • Приватизација највећих компанија, које су доведене до банкрота, уништени производни потенцијали Србије, укинут велики број радних места и т.д. 
  • Несхватљива кадровска политика и одлуке, јер приоритет није у професионализму, већ у политичкој подобности. Како можете поверити мандат премијера особи, која није добила никакву подршку на изборима и која је јавни припадник «ЛГБТ» Чак ни „толерантна Европа“ то није дозволила.
  • Посебно незадовољство је према Законима који су диктирани из Брисела, у смислу родне политике, односно «Закона о родној равноправности», што за балканску културу и традицију изгледа као пљување људима у лице, то је страшан ударац по нашим породицама па и цркви.
  • Сарадња са НАТО! Не постоји по мени Србин који то одобрава или подржава.
  • Интеграција са ЕУ, која се сервира као безалтернативна, потписивање низа неповољних и једностраних обавеза за Србију.
  • Слаба и нејасна сарадња са Русијом, ОДКБ, Евроазијском економском унијом, Србија не додељује дипломатски статус Руском хуманитарном центру.
  • Миграциона политика. Мала Србија прима велики број миграната који беже из рата на Блиском истоку који је покренуо Запад.

Као Председник Покрета Родољуба Отаџбине и Дијаспоре «РОД» морам посебан акценат ставити управо на дијаспору. Генерално, дијаспора је највише незадовољна политиком власти, јер стандарди и захтеви милиона Срба широм света нису испуњени. Отуда, неки протести наше дијаспоре у главним градовима Европе, као подршка опозицији. Наравно, то такође злоупотревбљавају припадници опозиције, али било би много теже манипулисати дијаспором када би Влада узела у обзир интерес дијаспоре.

Дозволите ми да наведем цифре: за 20 година више од 650.000 грађана је напустило Србију, укључујући више од 300.000 само у последњих 7 година! То су катастрофалне чињенице, посебно имајући у виду да становништво Србије броји око 7 милиона. Ускоро ће више Срба живети у дијаспори него у самој Србији – као Јермени у Јерменији. Ово је веома опасан тренд, јер је то одлив паметних и образованих младих људи, у које је држава уложила ресурсе и које се сада бесплатно дарују западним земљама.

Ово није само проблем садашње Владе – ови проблеми нису решени ни при једној власти – дијаспора се користи само за привлачење новца и донација које су у висини од 4-6 милијарди долара годишње. Представници опозиције све наведено користе као аргумент против Вучића, и све би то било можда прихватљиво, да иста та опозиција није била у власти и понашала се још горе, они су глумили Европске политичаре – радили све по њиховим задацима, не бринући за Српске интересе.  Данас они нападају Власт због издаје Косова и Метохије, али не кажу да су они поставили те границе! Они су на власти од 2000. године и довели су земљу на садашњи ниво, тако да их већина Срба не доживљава као нове политичаре са новим вредностима.

Многи су незадовољни поступцима власти, али још више не желе да виде поново либералне издајнике, код којих је чак и реч „родољуб“ опасна за изговор, а да не говорим о односу према братској Русији. Они ће покушати да заоштре ситуацију, направе провокације, како би привукли још више људи.

Међу организаторима ових протеста, можемо видети доста оних, који су се представљали као про-руски политичари, који су примани у Москви на разним нивоима, а са друге стране, званична Москва подржава актуелну власт – како онда народ да разуме све то?  

Неки руски политичари, су сарађивали са представницима опозиције, са друге стране, дали су велики допринос овој власти, састајали се са једнима и другима, давали јавну подршку и једнима и другима, шаљући тако, не схватљиве поруке српским патриотима и русофилима, који су већина у Србији.

Српски «Мајдан» далеко не зависи само од Срба – Брисел, Вашингтон, Лондон и чак Москва, могу играти значајну улогу у ком правцу ће све ово ићи.

Драган Станојевић

Председник Покрета Родољуби Отаџбине и Дијаспоре «РОД»

(Превод са Руског сајта Балканист)

 

Состоится ли «майдан» в Сербии?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *