Поводом 20 Годишњице НАТО агресије над Србијом, у Београду је одржана велика међународна конференција „да се не заборави НАТО агресија 1999-2019“  на којој је присуствовало око 200 учесника.

Делегација Покрета „РОД“ на челу са Председником Драганом Станојевићем је такође узела активно учешће,  јер сматрамо да је ово један од најбољих начина да се на овом комеморативном догађају обележи двадесетогодишњица злочиначке НАТО агресије, јер се тиме доприноси трајном памћењу српским жртвама, разарању и штети изазваној овим незаконитим нападом на суверену земљу.

У конференцији су учествовали познати српски пријатељи из целог света, али је највећа делегација била из Руске Федерације. Ту су били и наши пријатељи и сарадници, посланици Думе, Константин Затулин, Сергеј Бабурин, Алексеј Журављов, Петар Толстој, генерали и други Руски политичари. Са њима смо провели разговоре и направили планове о даљој сарадњи и пројектима које Покрет „РОД“ има у плану да реализује. У њиховим наступима је било доста речи о издаји коју је врх Русије учинио 1999 године али и објашњења да Русија 1999 и 2019 није иста и да ова сада никада не би дозвовлила тако нешто.

Многи су изјављивали да је Русија способна да помогне и заштити Србију свим средствима и да сматрају да треба Србији испоручити комплексе С-400, као и друга одбрамбена средства. 

На скупу смо упознали ове посланике и низ других учесника о Декларацији https://www.srpskirod.org/deklaracija-pokreta-dijaspore-rod-o-zastiti-kosova-i-metohije/

коју је наш покрет „РОД“ усвојио и која је објављена у Русији и та декларација је добила апсолутну подршку, посебно у делу где захтевамо да сви НАТО учесници агресије морају сносити и моралну и материјалну одговорност према нама. Такође је велико интересовање и подршку добио наш захтев да се у Србији затвори НАТО канцеларија и спречи било какво њихово даље деловање на територији Србије!  https://www.srpskirod.org/pokret-rod-srbija-da-zatvori-nato-kancelariju/

„Учесници Конференције су  јединствени у осуди агресије НАТО, наглашавајући да је то био и остао илегалан освајачки и злочиначки рат против суверене, мирољубиве европске земље, предузет без одобрења Савета безбедности УН, уз најгрубље кршење Повеље Уједињених нација, Завршног документа ОЕБС-а из Хелсинкија (1975) и основних принципа међународног права“.

 

Дугогодишњи сарадници, велики пријатељ Срба, посланик Сергеј Бабурин
Дугогодишњи сарадници, велики српски пријатељ, посланик Константин Затуљин

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Са дугогодишњим пријатељем и сарадником, доктором правних наука, познатим заштитником наших Хашких мученика Александром Мезјајевим
да се не заборави НАТО агресија 1999-2019

 

 

На крају рада овог еминентног скупа, учесницима је предложена Београдска декларација, следеће садржине:

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ 1999 – 2019.

БЕОГРАДСКА ДЕКЛАРАЦИЈА

Поводом 20-те годишњице агресије НАТО пакта на Србију (СР Југославију), уБеограду је 22. и 23. марта 2019. године одржана Међународна конференција под геслом ,,ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ” и насловом “Mир и напредак, уместо ратова и сиромаштва”. Конференција је одржана у организацији Београдског форума за свет равноправних, Савеза удружења бораца народно-ослободилачког рата Србије, Клуба генерала и адимирала Србије, Друштва српских домаћина и у сарадњи са Светским саветом за мир. Поред учесника из Србије, у програму је учествовало више од 200 угледних гостију из око 50 земаља света, којима судомаћини изразили искрену захвалност на солидарности, подршци и великојхуманитарној помоћи, у једном од најтежих периода новије историје Србије и њеногнарода.

Програм обележавања ове годишњице посвећен је чувању трајног сећања и одавањупочасти припадницима војске и полиције, који су дали своје животе уодбрани земље од агресије и цивилним жртвама, укључујући децу, старе и изнемогле, страдалетоком 78-дневне агресије НАТО.

Учесници Конференције су били јединствени у осуди агресије НАТО, наглашавајући да је то био и остао илегалан освајачкии злочиначки рат против суверене, мирољубиве европске земље, предузет без одобрења Савета безбедности УН, уз најгрубље кршење Повеље Уједињених нација,Завршног документа ОЕБС-а из Хелсинкија (1975) и основних принципа међународногправа.

Агресијом на Србију (СРЈугославију), водеће западне силе, на челу са САД, изложили су њен слободарски и правдољубив народ страдању,разарању и наношењу трајних патњи, ради остваривања својих империјалистичкихгеополитичких циљева, за контролу природних и енергентских ресурса, путева транспорта и сфера утицаја. То није био,,мали рат”, нити,,хуманитарна интервенција“,  већ рат геополитичких циљева за дуготрајно распоређивање америчких трупа на Балкану, успостављање преседна за нове агресије и збацивање легалних влада,у оквиру стратегије ширења на Исток и успостављања глобалне доминације. Остаће историјскачињеница да је Европа 1999. ратовала против саме себе, слепо следећи туђе геополитичкеинтересе.

Европа је данас још подељенија и нестабилнија. Окретање Европе себи захтевапреиспитивање, храброст и визију, укључујући и признање да је напад на Србију (СРЈ) 1999.био велика историјска грешка.

Планери и извршиоци агресије треба да одговарају за своја злодела. У агресији је страдало око 4.000 људи, (међу којима 89 малолетнедеце), док је око 6.500 људи теже рањено. Директнаматеријална штета износила је100 милијарди америчких долара. Наглашено је да су НАТО и земаље чланице, учеснице у агресији, у обавези да Србији надокнадепричињену ратну штету.

Учесници Конференције су упознати са досадашњим резултатима научних истручних анализа, које потврђују да су употреба муниције са осиромашеним уранијумом,графитних и касетних бомби, и других запаљивих и отровних убојитих средстава, довели до вискокогстепена дуготрајне загађености животне средине и масовног угрожавања здравља грађана Србије. Поздрављено је формирање посебних тела Народне скупштине и ВладеСрбије, за утврђивање последица НАТО агресије на здравље грађана и животну средину и дата подршка њиховом раду.

Насилно,  противзаконито отимање Косова и Метохије од Србије се наставља сталним притисцима на Србију да и формално призна отимање дела своје државне територије. Учесници Конференције су подвукли да би насилно одузимањеКосова и Метохије од Србије представљало преседан који би неизбежно водио исцртавању нових граница на Балкану и стварању тзв. велике Албаније, на рачун државних територија Србије, Северне Македоније, Грчке и Црне Горе. Сепаратистичке тежње у низу других европских и ваневропских земаља, такође, би биле интензивиране, што би неминовно водило широј дестабилизацији и сукобима са несагледивим последицама.

Агресија НАТО пакта на Србију (СРЈугославију) била је истовремено директан напад на системмира и безбедности у Европи и свету, успостављен на резултатима Другог светског рата.Она је, као што су то показале потоње интервенције САД и њених савезника (Авганистан,Ирак, Либија, Мали, Сирија и др.), послужила као преседан и модел за глобализацијуинтервенционизма, образац о томе како се тероризам и сепаратизам користе заостваривање освајачких планова западних ценатара моћи, за насилну промену„неподобних“ режима и за наметање геополитичких интереса Запада, пре свега САД.

Агресија НАТО на Србију (СРЈ), као акт најгрубљег кршења основнихпринципа међународног права, не може се ничим правдати, нити одговорност агресораумањивати лицемерним покушајима пребацивања одговорности на Србију, или на њенотадашње државно руководство. Агресија НАТО је ушла у историју као показатељморалног и цивилизацијског пада, од којег се владе водећих агресорских земаља, нидвадесет година после, нису ослободиле, нити извукле одговарајуће поуке.

Учесници Конференције изразили су снажну подршку и солидарност са напоримаСрбије у отклањању тешких и даље присутних последица агресије и настојањима да недозволи да се оружана агресија НАТО настави другим средствима. Пружена је подршканапорима Србије за очување њеног суверенитета и територијалног интегритета, као и зарешавање будућег статуса Косова и Метохије, у складу са међународним правом иРезолуцијом Савета безбедности УН 1244. Осуђена је политика уцена, притисака и свихједностраних корака, чији су циљеви наметање неуравнотеженог, неправедног инеодрживог решења.

Одговорност за злочине и причињену штету агресора не може се оправдати нити умањити. Србија има право да тражи накнаду штете, правну и кривичну одговорност лидера НАТО и одговорних чланица. Затражено је неодложно процесуирање свих одговорних за злочине према Српском народу, посебнотрговину људским органима киднапованих Срба, у складу са Извештајем Дика Мартија и одлуком Парламентарне скупштионе Савета Европе.

Агресијом 1999. на Србију (СР Југославију) и другим војним интервенцијама последњих деценија, НАТО је постао освајачки војни савез, одговоран што су Балкан и Европа  данас подељенији и нестабилнији, што су Европа и  међународни односи милитаризовани, што су неповерење и конфронтација најдубљи од хладног рата, што је дубоко уздрман светски поредак безбедности. НАТО је оруђе војно-индустријског комплекса и доминације најкрупнијег капитала, а не мира, потреба народа и напретка. Зато НАТО, као реликт хладног рата,  треба распустити, а стране војне базе укинути, укључујући и Бондстил у српској покрајини Косову и Метохији.

Учесници Конференције су оценили да свет пролази кроз веома критичан периодрастућег неповерења, тензија и претњи новим интервенцијама и сукобима. Корени тогалеже у агресивности НАТО и отуђених центара моћи, чијим интересима одговара кршењеосновних принципа међународног права, ескалација претњи, провокације и директномешање у унутрашње ствари суверених земаља, нова трка у наоружавању, свеизраженија милитаризација међународних односа.

Међународне институције мира и сарадње, које представљају основу међународногпоретка и његове стабилности, као што су: Уједињене нације, ОЕБС, УНЕСКО, WTO идруге, су често заобиђене, злоупотребљене, или запостављене од стране водећих западнихземаља.

Констатовано је да је политика доминације, заснована на војној сили,карактеристична за униполарни светски поредак, неприхватљива, јер је заснована напривилегијама и самопроглашеној изузетности, а не на равноправности свих земаља инарода. Мултиполаризација искључује доминацију и отвара простор за демократизацијумеђународних односа. Упућен је апел свим мирољубивим снагама у свету да удруже снагеу борби за поштовање међународног права заснованог на Повељи УН, за јачање улогеУједињених нација и других универзалних међународних организација.

Учесници Конференције су јединствени у захтеву да се нова трка у наоружавању и кршењемеђународних споразума из те области, морају хитно зауставити, а средства из војнихбуџета преусмерити за економски развој, подизање квалитета живота грађана и отклањањезастрашујућих развојних и социјалних диспропорција у свету.

Оцењено је да империјалистички систем,са незаситомпохлепом за туђим богатствима, униполарни поредак, заснован на стратегијиизузетности, доминације и НАТО интервенционизам, представља кључне изворнестабилности, неповерења и сукоба. За мир, демократију и напредак неопходне сукорените промене у светским односима, поштовање суверене равноправности, немешањеи мултилатерализам.  Стабилност, мир и инклузивни напредак захтевају уважавањезаједничких интереса, партнерство и искључивање сваког егоизма, протекционизма ипривилегија. Политика конфронтације, интервенционизма и мешања у унутрашње ствари,коју подстичу војно-индустријски комплекс и крупни финансијски капитал, морајууступити место дијалогу, партнерству, поштовању основних норми међународног права имеђународног поретка, заснованом на заједничким интересима и међусобном уважавању.

Учесници Конференције су се заложили за мирно политичко решавање свих међународних проблема, уз поштовање принципа међународног права, повеље УН и одлука Савета безбедности УН.

Изражена је пуна солидарност са народом и Владом Венецуеле, на челу салегитимним председником Николасом Мадуром, и пружена пуна подршка њиховомодлучном и достојанственом одбијању покушаја САД, Европске уније, Организацијеамеричких држава (OAS) и других, да насилно збаце легалну власт. Изражено је уверење да ће народ Венецуеле успети у својој праведној легитимној борби да сеодбрани од свих притисака и претњи и да ће дијалогом и мирним путем постићи најбољарешења за своје тренутне тешкоће.

Учесници Конференције су изразили дубоко поштовање, солидарност и подршку Влади, војсци и народу Сирије, у њиховој вишегодишњој херојској борби против спољнеагресије, страних плаћеника и међународних терориста. Одато је дубоко признање запостигнуте успехе у ослобађању земље од исламских и других фундаменталиста.Изражена је подршка очувању територијалног интегритета и јединства Сирије и осуђенсваки покушај да се она подели, или распарча.

Упућен је апел да се криза на Блиском истоку решавамирним, политичким средствима, без политике свршених чинова, уз поштовање неотуђивог права палестинског народа на сопствену државу, у границама од пре 4. јуна 1976. године, са Источним Јерусалимом, као главним градоми права на слободан и безбедан повратак палестинских избеглица у њихове домове, сходно Резолуцији УН 194.

Изражена је најдубља забринутост због продужене спољне агресије у Јемену исолидарност са народом Јемена, у његовим патњама и страдању током немилосрднеспољне агресије од стране војне коалиције на челу са Саудијском Арабијом, уз подршкупојединих западних сила. Упућен је захтев за хитну обуставу спољне агресије и запоштовање слободе и права народа Јемена да сам одлучује о својој судбини.

Београд, 23. март 2019.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *