Gideon Grajf je u emisiji „Dobro jutro Srbijo“ odgovarao na sva pitanja voditelja, Milomira Marića:

– Vidite, kao istoričar ja sam obavezan istorijskim činjenicama i ništa drugo ne utiče na moje istraživanje. Knjiga je rezultat vrlo temeljnog istraživanja od četiri godine i ponosan sam što mogu da objavim istinu i to je rezultat – rekao je profesor Grajf. 

Bilo je dosta knjiga posle Drugog svetskog rata o Jasenovcu: Neke štamparije su u Nemačkoj i Austriji dignute u vazduh jer su pokušale da otkriju istinu o Jasenovcu gde je Vladimir Dedir otkrivao neke potpuno zaboravljene stvari o Jasenovcu. Dugo je bilo opasno govoriti o tome. Ne samo u Jugoslaviji nego i zapadnoj Evropi.

– Takva ograničenja nemaju veze sa mnom. Ja sam izraelski istoričar. Moja knjiga nije namenjena smo profesionalcima i ljudima iz akademske zajednice nego svima koji žele da saznaju nešto o tome. Ja sam ponosan što sledim za istraživanjima mog dobrog prijatelja koji je u Izraelu počeo intezivna istraživanja o Jasenovcu, dr Menahem Š. Knjiga koju je objavio 1990. je bila prekretnica u istraživanjima o bivšoj Jugoslaviji i o Jasenovcu i ja sledim njega naročito kada se radi o broju žrtava i prema njegovim istraživanjima i preuzeo sam njegov naučni stav – objasnio je gost jutarnje emisije na televiziji Hepi.

Između Srba i Hrvata više od pola veka vođene se polemike koliko je zapravo stradalo Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu. Brojke su bile milion sedamsto hiljada, šezdeset hiljada… poslednje procene iz Zagreba kažu da u Jasenovcu nije stradao niko, nego da su to tela jadnih ustaša koji su posle 1945. godine odbijeni od partizana ili udbe. Svuda se manipuliše sa brojkama.

– Istorija se zasniva na činjenicama, i prema poznatim činjenicama, broj ubijenih ljudi u Jasenovcu nije bilo manji od sedamsto hiljada. Brojke su važne, svaki život je važan, ali treba da govorimo o patnjama žrtava. Oni su bili mučeni, ponižavani, patnja je bila bez ograničenja, beskrajna. Ja to isto kažem i o žrtvama holokausta. Pre nego što su ubijani oni su toliko strašno patili, a to je bilo namerno. Na osnovu zlog i izopačenog uma isto kao u nacističkoj Nemačkoj i u Jasenovcu. Bilo je mnogo sličnosti Između ta dva režima i po surovosti, beskrajne surovosti – istakao je profesor.

Po čemu se Jasenovac razlikuje od ostalih nacističkih logora?

– Analizirajući oba sistema, utvrdio sam da ima mnogo sličnosti ali i razlika. Način ubijanja je bio različit. Nemci su voleli da drže distancu u odnosu na žrtve. Želeli su čiste ruke. Ustaše su uživale da drže svoje žrtve, da okrvave svoje ruke. Oba sistema su bila zla, vrlo okrutna, sadistička. To je različit mentalitet, velika je razlika u obrascu ubijanja. Druga razlika, Nemci pošto bi ubili većinu žrtava, ostale su eksploatisali da rade da bi stvarali nešto industriji. U Jasenovcu to nije bilo važno. Bilo je važno da žrtve pate, budu ponižene, da budu izgladnjivane i da umru na kraju.Rad nije bio bitan.

Upravo na tim razlikama je počelo smanjivanje broja žratava Jasenovcu. Govorilo se o nacističkim logorima, to je bila industrija smrti, gasne komore, a ustaše su ručno ubijale i nisu mogli za četiri godine toliko ljudi da pobiju.

youtube.com/Jutarnji program TV HAPPY

– Oni su uložili velike napore da ubiju što više ljudi. Jednog dana bio je jedan projekat ko će ubiti najveći broj logoraša tokom jedne noći i pobednik je ubio 1.200 ljudi tokom samo jedne noći. Ja sam ispitao i saznao da postoji najmanje 57 načina ubijanja. Mi se divimo životu, a ustaše i nacisti su se divili smrti.

Ovih 57 načina ubijanja je pronalazak ustaša. Na taj način niko do sada nije ubijao.

– Ne mislim da je tako.Tužno je to postignuće ustaša. Umesto divljenja životu, divili su se smrti. To je okretanje naglavačke svake ljudske vrednosti naše civilizacije. 10 Božijih zapovesti kaže – Ne ubij – a oni su to okrenuli na – treba da ubijaš -. To je izopačen način razmišljanja. To je potpuna ludost.

Pre mnogo decenija družio sam se sa Tuđmanom koji je prvi u Hrvatskoj smanjio broj žrtava na 60.000. Ja sam mu rekao da brojke od milion i sedamsto hiljada nije srpska propaganda i izmišljotina. To su javljali diplomatski predstavnici Nemačke u Berlin, a on je na to rekao:- To su se naše jadne ustaše hvalile, nisu oni mogli toliko ljudi da ubiju! –

– Besmislica. Postoje rani izveštaji prema kojima imamo milion i 400 hiljada žrtava koje su ustaše ubile u Jasenovcu. Nemački izveštaji su zapravo izražavali veliki šok zbog brutalnosti. Te brojke nisu realne, ali to je kao poricanje holokausta. Mi znamo da je to beskorisno i ne možete sakriti pod tepih činjenice.

Američki avioni pred kraj Drugog svetskog rata su nadletali Jasenovac i snimali su masovne grobnice. Specijalnim infracrvenim zracima otkriveno je koliko je stotina hiljada ljudi završilo u Jasenovcu. To nije bilo dovoljno Hrvatskoj državnoj politici i Tuđman je rekao da on od državnog rukovodstva dobio zadatak da smanji broj žrtava u Jasenovcu jer hrvatski narod neće moći da živi sa tom crnom legendom o sebi.

– Masovne grobnice koje su snimane iz aviona i fotografije dokazuju najbolje taj broj žrtava koji je najmanje 700 hiljada, a verovatno mnogo više jer smo videlo deset kvadratnih kilometara punih masovnih grobnica, a svaka može imati stotine tela. Broj ubijenih u Jasenovcu je ekstremno visok što vidimo posle otkrivanja masovnih grobnica. Zahvaljujući ovakvim brojkama naše nedoumice su sve manje i manje, naprotiv brojke se čine sve veće i veće, u to nema sumnje.

 

Ko smanjuje broj žrtava holokausta u bilo kojoj evropskoj zemlji čini krivično delo. A ko smanjuje broj žrtava u Jasenovcu taj je dobar patriota u Hrvatskoj jer se on bori za istinu o svom narodu.

– To su ljudi koji iz mnogo razloga smatraju da imaju dužnost da poriču činjenicu o onome što se dogodilo. Ne možete da poričete, ali oni iz ličnih razloga smatraju da to moraju da rade. Ja mislim da to ima veze sa psihologijom, nema veze sa istorijom i verskim uverenjima. Oni koji poriču Jasenovac oni znaju da je to činjenica i da je broj žrtava visok. To je lična, psihološka distorzija i to je nešto u njihovom umu.

Da li ste znali da su komunisti skrivali broj žrtava u Jasenovcu?

– Vrlo je tužno da ljudske tragedije postaju političko pitanje. Naša je moralna obaveza da se priča o svakoj pojedinačnoj žrtvi jer oni zaslužuju naše poštovanje i kada smanjujemo broj žrtva to je ponovo ubijanje. To je ubistvo sećanja na njih i to nije dopušteno moralno. Mi moramo da poštujemo te ljude, to je osnova.

Za razliku od komunista, ustaše nisu skrivale zločine u Jasenovcu.

– Ubice znaju šta su uradili. Nažalost malo njih je kažnjeno i to je slično sa nacistističkim zločincima od kojih je mnogo umrlo u svojoj postelji. Ovi zli, izopačeni ljudi treba da budu kažnjeni sad. Nemačka je promenila svoj pravosudni sistem i može da sudi starim stražarima i nije više potrebno da imate očevidce. Dovoljno je da svedče, da ste bili deo sistema. Mislim da je to sjajno. Ako ste učinili strašne zločine i treba da budete kažnjeni. Isto je stvar sa zločincima iz Jasenovca. Većina njih verovatno više nisu živi, a oni koji jesu su srećni i umreće kod kuće. To je apsolutno pogrešno i to nije trebalo nikada da se dogodi u jednom normalnom društvu i ljudskoj civilizaciji. Sistem pravosudni treba da se menja. Zločinci znaju šta su uradili, neki se čak i tim ponose. To je izopačeni um, kako možete da se ponosite, treba da se stidite i da budete kažnjeni.

Počelo je sa smanjivanjem broja žrtava u Jasenovcu a završilo se potpunom revizijom istorije da je Jasenovac uopšte kao logor postojao. Najnovije knjige u Hrvatskoj govore da je Jasenovac bio radni logor, da je bio omladinski kamp, da su tu bile pozorišne predstave, humor, vicevi i fudbalske utakmice.

– To me toliko podseća na poricanje holokausta. Ustaše su pokušavali da imitiraju Nemce, da budu čak bolji od njih, suroviji i brutalniji, a to je smešno. Jasenovac je bio logor smrti i cilj je bio da posle mnogo patnje svi logoraši nastradaju.Hrvatske ustaše su hteli da nadmaše Nemce. Oni su bili suroviji, brutalniji, varvarskiji – odgovorio je Grajf.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *